{"id":1725,"date":"2021-06-16T20:36:26","date_gmt":"2021-06-16T19:36:26","guid":{"rendered":"http:\/\/web.sas-srb.com\/?page_id=1725"},"modified":"2021-09-21T11:04:27","modified_gmt":"2021-09-21T10:04:27","slug":"o-psihoterapiji","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/o-psihoterapiji\/","title":{"rendered":"
O psihoterapiji<\/center>"},"content":{"rendered":"\n

Uop\u0161teno govore\u0107i, psihoterapija ozna\u010dava terapiju psihe, njenih te\u0161ko\u0107a, poreme\u0107aja, kao i na\u010dina na koji se ona ispoljava, i to psiholo\u0161kim, a ne medicinskim sredstvima. Za Junga, psihoterapija predstavlja terapiju du\u0161e (CW 16, \u00a7 212), a u isti mah i terapiju koja je rukovo\u0111ena du\u0161om. Pod ovim, on podrazumeva da je sama du\u0161a istovremeno i objekat preobra\u017eaja i subjekat koji ovaj preobra\u017eaj \u010dini mogu\u0107im. Sa\u017eeto re\u010deno, u psihoterapiji je du\u0161a ili psiha ta koja pokre\u0107e i rukovodi promenom, a i sama bit na kojoj se promena odigrava.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Analiti\u010dka psihoterapija ili analiza je psihoterapeutski metod proistekao iz teorije i prakse analiti\u010dke psihologije, koji ozna\u010dava dijalekti\u010dki odnos izme\u0111u dve psihe \u2013 analiti\u010dara i analizanta (klijenta), a koji je usmeren na prou\u010davanje i istra\u017eivanje svesnih i naro\u010dito nesvesnih psiholo\u0161kih sadr\u017eaja klijenta. Analiti\u010dka psihoterapija je intiman, dubok, posve\u0107en, bri\u017ean odnos razmene izme\u0111u dve li\u010dnosti, dijalekti\u010dki proces izme\u0111u dva psihi\u010dka sistema koji reaguju jedan na drugi, a u cilju istra\u017eivanja klijentovog psihi\u010dkog stanja, procesa i sadr\u017eaja njegove psihe. To da je analiza dijalekti\u010dki proces zna\u010di da su oba u\u010desnika, i analiti\u010dar i analizant, u podjednakoj meri uklju\u010deni i prisutni u procesu, odnosno, da postoji dvosmerna interakcija me\u0111u njima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jung je ovo izrazio slede\u0107im re\u010dima: \u201eNe mo\u017eete uticati ukoliko niste podlo\u017eni uticaju\u2026\u201c (CW 16, \u00a7176).<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U tehni\u010dkom<\/em> smislu, jungovska analiza je procedura koja podrazumeva slede\u0107e: 1) redovne susrete<\/em>; 2) individualni rad<\/em> sa klijentom \/ analizantom; 3) rad licem u lice<\/em>; 4) u radnom prostoru analiti\u010dara<\/em> i 5) za  nov\u010danu nadoknadu<\/em>.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Analiti\u010dka psihoterapija se mo\u017ee definisati kao terapija psihe u atmosferi uzajamnog poverenja, topline, poverljivosti i naklonosti izme\u0111u analiti\u010dara i analizanta za dogovorenu nov\u010danu nadoknadu. A sama terapija psihe jeste obrazovni, eti\u010dki i\/ili isceliteljski proces koji proishodi iz obostranog istra\u017eivanja i tuma\u010denja maladaptivnog pona\u0161anja, traumatskih doga\u0111aja i razli\u010ditih vrsta psiholo\u0161kih fenomena, koji su tradicionalno nazivani afektima, ose\u0107anjima, se\u0107anjima, snovima, fantazijama, idejama, sanjarenjem, konstruktima, stavovima. Istra\u017eivanje navedenog preduzima se pomo\u0107u uobi\u010dajenih metoda i tehnika koje su proistekle uglavnom od Junga, ali i njegovih sledbenika, a akcenat je stavljen na iracionalan, nepredvidljiv, afektivno obojen materijal, dok su cilj tretmana promena ili preobra\u017eaj (opa\u017een i subjektivno i objektivno od strane oba u\u010desnika) i zavr\u0161etak terapije.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako je analiti\u010dar profesionalac visokog obrazovanja koji ima dugogodi\u0161nje iskustvo li\u010dne analize, kao i neophodno znanje o principima ispoljavanja i funkcionisanja psihe, upravo je njegova li\u010dnost ta koja isceljuje, a ne njegovo znanje ili s\u00e2m metod. Analiti\u010dar, tako\u0111e, unosi u analiti\u010dki proces celokupnu svoju li\u010dnost, profesionalno i \u017eivotno znanje i iskustvo. Upravo iz ovog razloga, Jung je, me\u0111u prou\u010davaocima du\u0161e, bio prvi koji je insistirao na trening analizi <\/em>\u2013 li\u010dnom psihoterapijskom procesu kroz koji je du\u017ean da pro\u0111e budu\u0107i analiti\u010dar, kao preduslovu bavljenja psihoterapijskim radom sa klijentima \u2013 kao nu\u017enom preduslovu<\/em> (sine qua non)<\/em> za sve one koji nameravaju da se bave psihoterapijom (CW 4, \u00a7 536). Jung je verovao da je osnovni isceljuju\u0107i element u psihoterapiji tzv. u<\/em>nutra\u0161nje<\/em> znanje<\/em> analiti\u010dara<\/em> \u2013 znanje koje je stekao li\u010dnim iskustvom i razumevanjem psihe.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Analizant<\/em> (klijent)<\/em> je osoba koja dobrovoljno preduzima psihoterapijski proces ne bi li pobolj\u0161ala ili unapredila svoje du\u0161evno zdravlje i psiholo\u0161ko funkcionisanje, bolje upoznala sebe i razre\u0161ila psiholo\u0161ke te\u0161ko\u0107e ili\/i sama postala analiti\u010dar (u poslednjem slu\u010daju re\u010d je o trening ili didakti\u010dkoj analizi). Da bi neko bio \u02bcdovoljno dobar kandidat\u02bc za budu\u0107eg analiti\u010dara, neophodno je da poseduje slede\u0107e osobine li\u010dnosti: da bude u dovoljnoj meri zainteresovan i motivisan za rad na sebi i svojim psiholo\u0161kim sadr\u017eajima, inteligentan, psiholo\u0161ki osetljiv, obrazovan, senzibilan, refleksivan, imaginativan i introspektivan \u2013 sposoban za posmatranje vlastitih psiholo\u0161kih sadr\u017eaja i procesa.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako je analiti\u010dka psihoterapija izrasla iz analiti\u010dke metodologije dubinske psihologije, naro\u010dito Frojdove psihoanalize, Jung je razvio vlastitu teoriju, a iz nje je proistekla i razli\u010dita psihoterapijska praksa.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Veoma sa\u017eeto re\u010deno, neke od osnovnih pretpostavki<\/em> analiti\u010dkog susreta<\/em> u jungovskoj psihoterapijskoj praksi su slede\u0107e: imaju\u0107i u vidu da psiha dela kroz igru suprotnosti, Jung je nagla\u0161avao sinteti\u010dki<\/em> pristup u analizi, koji ima za cilj sintezu suprotstavljenih psiholo\u0161kih sadr\u017eaja u li\u010dnosti, a ne reduktivni<\/em>, koji je u ve\u0107oj meri vezan za Frojda i njegov pristup; iako Jung nije ni negirao niti umanjivao zna\u010daj i uticaj nagona na psiholo\u0161ki \u017eivot, isticao je duh<\/em> kao arhetipsku snagu neophodnu za dobrobit li\u010dnosti;  Jung je nagla\u0161avao prospektivnu<\/em> ili teleolo\u0161ku<\/em> perspektivu u bavljenju psihom veruju\u0107i da \u201eje potrebno li\u010dnost sagledavati kroz ono \u0161to je zdravo i isceljuju\u0107e a ne ono \u0161to je poreme\u0107eno ili nedostaju\u0107e\u201d (CW 4, \u00a7773\u20134); visoko je vrednovao religijske sadr\u017eaje smatraju\u0107i da su u vezi sa Jastvom i smislom \u017eivota. Njegovo li\u010dno i profesionalno iskustvo pomoglo mu je da shvati postojanje tzv. nagona za religiozno\u0161\u0107u<\/em>, odnosno nagona za smislom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Cilj analiti\u010dke psihoterapije je uspostavljanje optimalne veze<\/em> izme\u0111u ja i ostatka psihe, a naro\u010dito neprekidnog i neprekinutog dijaloga izmedju svesnog <\/em>i  nesvesnog<\/em>. Iako je to do\u017eivotni proces, vrhunsku vrednost ne predstavlja dosezanje cilja, ve\u0107 samo putovanje<\/em>, proces stalne psihi\u010dke integracije koji biva olak\u0161an simboli\u010dkim delanjem nesvesnog.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dola\u017eenje u dodir<\/em> i stupanje u odnos <\/em>sa simboli\u010dkim, kreativnim i isceljuju\u0107im potencijalima nesvesnog put je ka individuaciji<\/em>, upojedina\u010davanju, \u0161to zna\u010di da osoba postaje celovita, psiholo\u0161ki individualna i nedeljiva celina (ucelovljena), bivaju\u0107i u isto vreme zasebna od drugih ljudi i kolektivne psihologije, a u odnosu sa njima. Sav materijal koji tokom procesa analiti\u010dkog rada iza\u0111e na svetlost dana (fantazije, simptomi, snovi, odbrane, otpor, predstave) biva analizovan u skladu sa svojom kreativnom i teleolo\u0161kom dimenzijom (\u010demu vodi, a manje odakle poti\u010de i za\u0161to je tu).<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ukratko, govore\u0107i o najva\u017enijim osobenostima jungijanske psihoterapije, va\u017eno je imati na umu da se ona ne rukovodi idejom da nesvesno u\u010dini svesnim (niti je to mogu\u0107e), niti pak analizom te\u0161ko\u0107a iz pro\u0161losti, iako je i to na dnevnom redu ukoliko je i kad god je potrebno.  Objekat analiti\u010dke psihoterapije je s\u00e2m process<\/em> \u2013 dolazak u kontakt i stupanje u odnos sa nesvesnim koji \u0107e nam olak\u0161ati razre\u0161avanje kako sada\u0161njih tako i budu\u0107ih psiholo\u0161kih te\u0161ko\u0107a i unaprediti kreativno ucelovljavanje psiholo\u0161kog iskustva u potpunosti.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srpsko analiti\u010dko dru\u0161tvo je nastalo 2007. godine iz Beogradskog analiti\u010dkog kruga (BAK), kao novo ime za srpsku Razvojnu grupu Me\u0111unarodne asocijacije za analiti\u010dku psihologiju (DG IAAP Serbia).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1562,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-1725","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1725","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1725"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1725\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2268,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1725\/revisions\/2268"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1562"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1725"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}