{"id":23,"date":"2016-02-12T08:12:49","date_gmt":"2016-02-12T08:12:49","guid":{"rendered":"http:\/\/demos.famethemes.com\/onepress\/?page_id=23"},"modified":"2021-06-30T09:51:41","modified_gmt":"2021-06-30T08:51:41","slug":"o-analitickoj-psihologiji-karla-gustava-junga","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/o-analitickoj-psihologiji-karla-gustava-junga\/","title":{"rendered":"O analiti\u010dkoj psihologiji Karla Gustava Junga"},"content":{"rendered":"

Smatran za jednog od najoriginalnijih, najkreativnijih, naj\u0161ire obrazovanih i filozofski potkovanih dubinskih psihologa, Karl Gustav Jung (1875\u20131961) \u017eiveo je u doba u kojem su i nau\u010dna misao i popularna kultura iznedrile osnovne postulate iz kojih se razvila analiti\u010dka psihologija.<\/strong><\/p>\n

Teorija i praksa Jungove psihologije proistekle su iz njegovog veoma obuhvatnog poznavanja brojnih disciplina, po\u010dev\u0161i od filozofije, dubinske psihologije i psihijatrije, pa do okultne filozofije, religiozne, alhemijske i misti\u010dne misli, kako Istoka tako i Zapada, posredovane njegovom li\u010dnom psiholo\u0161kom jedna\u010dinom. Jung je verovao da sve psiholo\u0161ke teorije odra\u017eavaju li\u010dnu istoriju njihovih kreatora, te prili\u010dno postmodernisti\u010dki ka\u017ee da je \u201ena\u010din na koji razumevamo stvari uslovljen onim \u0161to jesmo\u201c (CW 4, \u00a7 773). Li\u010dna jedna\u010dina je polazna ta\u010dka u stvaranju bilo kog psiholo\u0161kog pojma ili teorije jer \u0107e oni \u201euvek biti proizvod subjektivne psiholo\u0161ke konstelacije istra\u017eiva\u010da\u201c (CW 6, \u00a7 9).<\/strong><\/p>\n

Kada je nakon razlaza sa Frojdom 1913. godine Jung napustio psihoanaliti\u010dki pokret, skovao je pojam analiti\u010dka psihologija da bi ozna\u010dio novu psiholo\u0161ku nauku, koja je delimi\u010dno proistekla iz dubinske psihologije Frojda i Adlera. Uvek je nagla\u0161avao da je njegova psihologija empirijski zasnovana nauka, koja u sebi objedinjuje teoriju, pisano delo i istra\u017eiva\u010dki rad sa psihoterapijskom praksom.<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/strong><\/p>\n

Iako Jungovo delo sadr\u017ei i \u02bcpremoderne\u02bc i \u02bcmoderne\u02bc ideje i perspektive, njegov sveukupni stav spram psihe je postmoderan: osnovna, gradivna metafora analiti\u010dke psihologije jeste dijalog izme\u0111u svesnog i nesvesnog, me\u0111uigra subjekta i objekta, Ja i Ti, te du\u0161e i tvari. Sr\u017ena metafora Jungove psihologije jeste du\u0161a, jer posao psihologa i jeste da ispoljavanju psihe d\u00e2 smisao, da snabde du\u0161u odgovaraju\u0107im pri\u010dama o njoj samoj.<\/strong><\/p>\n

Za Junga, du\u0161a je izuzetno slo\u017eene prirode \u2013 neprekidno je u pokretu, mnogostruka je, vi\u0161ezna\u010dna, slojevita, \u017eiva, puna kreativnog potencijala. On je \u010dak poistovetio predstavu sa psihom (\u201epredstava je psiha\u201c, CW 13, \u00a7 75), \u010dime je \u017eeleo da istakne da je du\u0161a sa\u010dinjena od predstava. Njegovo postmoderno vi\u0111enje psihe dolazi do izra\u017eaja u slede\u0107em iskazu: \u201eSvaki psihi\u010dki proces jeste predstava i \u2018predstavljanje\u2019, jer u protivnom svest ne bi mogla postojati\u2026\u201d (CW 11, \u00a7 889). Pojednostavljeno re\u010deno, predstava je i ono \u0161to tvori samo iskustvo, a i svet u kome se to iskustvo odigrava. \u0160tavi\u0161e, on je uveo sasvim novo shvatanje predstava kao izvora, sa\u010dinitelja psihi\u010dke realnosti. Za Junga i analiti\u010dku psihologiju, svet psihi\u010dke realnosti ne odnosi se na svet materijalnog ili bi\u0107a, ve\u0107 na svet predstava. Realnost vi\u0161e ne po\u010diva na bo\u017eanskom, istini, ve\u010ditim idejama ili tvari, ve\u0107 na imaginativnoj sposobnosti du\u0161e. Iskustvo realnosti je plod sposobnosti du\u0161e da predstavlja. \u201ePsiha kreira realnost svaki dan. Jedini izraz koji mogu da upotrebim ne bih li izrazio tu aktivnost jeste fantazija \/\u2026\/ Fantazija mi se \u010dini  najjasnijim izrazom naro\u010dite aktivnosti psihe\u201c (CW 6, \u00a7 78).<\/strong><\/p>\n

Psihi\u010dke predstave i imaginacija su, prema Jungu, medijum u kojem se ujedinjuju suprotnosti. Istovremeno, ovaj medijum je i \u2018mesto\u2019 ujedinjenja unutra\u0161njeg i spolja\u0161njeg sveta osobe, koje joj pru\u017ea do\u017eivljaj uronjenosti i neraskidive povezanosti sa oba sveta. Jungovo su\u0161tinsko ube\u0111enje je da   psihu \u010dini dijalekti\u010dka isprepletenost intrapsihi\u010dkog, telesnog i interpersonalnog iskustva sa svetom u celini, analiti\u010dkim procesom i \u017eivotom kao takvim. Uvek je nagla\u0161avao realnost postojanja psihe kao zasebnog entiteta: psihi\u010dki fenomeni su me\u0111usobno povezani i isprepleteni, ali se ne mogu svesti na druge nivoe postojanja, na primer \u2013 DNA, neurone, sinapse, to jest biologiju, i treba da budu prou\u010davani onako kako su do\u017eivljeni. Postojanje du\u0161e, odnosno psihe je objektivna psiholo\u0161ka \u010dinjenica kojoj ne treba nau\u010dni dokaz postojanja. Analiza psihe se nikada ne mo\u017ee zavr\u0161iti \u2013 samo se menjaju na\u010dini i nivoi na\u0161eg op\u0161tenja sa njenim sadr\u017eajima.<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/strong><\/p>\n

Jungovi radovi o teoriji i metodu analiti\u010dke psihologije prikupljeni su u dvadesetak tomova njegovih Sabranih dela, uklju\u010duju\u0107i i njegove prepiske sa zna\u010dajnim li\u010dnostima, uspomene, se\u0107anja, intervjue i biografski materijal.<\/strong><\/p>\n

Neki od osnovnih pojmova analiti\u010dke psihologije, pored onih koji su ve\u0107 spomenuti (psiha, predstava, fantazija, du\u0161a) tako\u0111e su:<\/strong><\/p>\n

(1) psihi\u010dka energija \u2013 hipoteti\u010dki konstrukt, pojam nastao po analogiji sa pojmom energije u fizici, kojim se obja\u0161njavaju dinami\u010dke promene u psihi; predstavlja celokupnu \u017eivotnu energiju koja omogu\u0107ava mentalni rad li\u010dnosti, a ima ne samo uzrok, pokreta\u010d, ve\u0107 i cilj;<\/strong><\/p>\n

(2) arhetipovi \u2013 uro\u0111eni, konstitutivni deo psihe, hipotetski entitet koji je s\u00e2m po sebi nepredstavljiv, ali \u010dije se dejstvo o\u010ditava u svesti kroz njegova ispoljavanja, arhetipske likove, predstave i ideje; univerzalni obrasci pona\u0161anja ili motivi;<\/strong><\/p>\n

(3) simboli \u2013 najbolje mogu\u0107e iskazivanje ne\u010dega \u0161to je su\u0161tinski nepoznato i nedoku\u010divo; na slikovit i \u017eiv na\u010din opisuju sadr\u017eaje od najve\u0107e va\u017enosti za \u010doveka \u2013 njegovo unutra\u0161nje bi\u0107e i odnose sa vaseljenom koja ga okru\u017euje;<\/strong><\/p>\n

(4) kompleksi \u2013 grupa emocionalno nabijenih ideja ili predstava koje imaju uticaja na \u010dovekovo pona\u0161anje i svesno do\u017eivljavanje; \u02bcsredi\u0161te\u02bc kompleksa je arhetip ili arhetipska predstava;<\/strong><\/p>\n

(5) Jastvo \u2013 sveukupnost svih psihi\u010dkih procesa, kako svesnih tako i nesvesnih, arhetipska predstava svih \u010dovekovih potencijala i jedinstvo li\u010dnosti kao celine.<\/strong><\/p>\n

Dosad postoje tri glavne \u0161kole analiti\u010dke psihologije \u2013 klasi\u010dna, razvojna i arhetipska \u0161kola:<\/strong><\/p>\n

Klasi\u010dna \u0161kola \u2013 u potpunosti podr\u017eava, nastavlja i unapre\u0111uje ono \u0161to bi se moglo nazvati osnovnim u\u010denjem K. G. Junga i njegovih u\u010denika i saradnika;<\/strong><\/p>\n

Razvojna \u0161kola \u2013 povezuje analiti\u010dki pristup sa savremenim psihoanaliti\u010dkim tokovima, a naro\u010dit naglasak stavljen je na rani razvoj i transferno-kontratransferni odnos u analizi;<\/strong><\/p>\n

Arhetipska \u0161kola \u2013 koja verovatno vi\u0161e ne predstavlja dominantno klini\u010dku orijentaciju, polazi od Jungovog odre\u0111enja arhetipa kao osnovnog sa\u010dinitelja i tvoritelja psiholo\u0161kih fenomena.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Smatran za jednog od najoriginalnijih, najkreativnijih, naj\u0161ire obrazovanih i filozofski potkovanih dubinskih psihologa, Karl Gustav Jung (1875\u20131961) \u017eiveo je u doba u kojem su i nau\u010dna misao i popularna kultura …<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"template-fullwidth.php","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-23","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/23","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/23\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2058,"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/23\/revisions\/2058"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}