{"id":2923,"date":"2026-09-25T11:20:04","date_gmt":"2026-09-25T10:20:04","guid":{"rendered":"https:\/\/web.sas-srb.com\/?page_id=2923"},"modified":"2026-09-25T17:54:40","modified_gmt":"2026-09-25T16:54:40","slug":"the-iron-gate-project-building-bridges-between-cultures-and-professionals-in-psychotherapy","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/web.sas-srb.com\/sr\/the-iron-gate-project-building-bridges-between-cultures-and-professionals-in-psychotherapy\/","title":{"rendered":"The Iron Gate Project: Building Bridges Between Cultures and Professionals in Psychotherapy"},"content":{"rendered":"\n

Veliko nam je zadovoljstvo predstaviti odr\u017eanu konferenciju u organizaciji dve IAAP ruterske grupe iz Srbije i Rumunije. Konferencjja je odr\u017eana u Kladovu na Dunavu od 18. do 20. septembra 2026.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Sve\u010dano otvaranje prirodio je jungovski analiti\u010dar iz Izraela, Gaj Perel, u svojstvu IAAP liaison osobe za Rumuniju. Njegovo uvodno predavanje, na temu \u201ePoezija kao jezik individuacije\u201c, osvrnulo se na poetsko delo srpskog pesnika Gojka \u0110oga i rumunskog pesnika Luciana Blage. Gospodin Perel je u vi\u0161e navrata istakao kulturne sli\u010dnosti koje, kao autsajder, prepoznaje u poetici ova dva velikana, a koje se mogu razumeti i kao metafore procesa individuacije pojedinaca i na\u0161ih dvaju naroda.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Nastavak prvog dana obele\u017eila je radionica na\u0161eg analiti\u010dara Georgija Vuletu\u0107a, koji je upotrebio argentinski tango kako bi ilustrovao telesnost analiti\u010dkog procesa i istovremeno istra\u017eio telo kao metaforu za jungovsku analizu. Argentinski tango je kroz iskustvenu radionicu poslu\u017eio kao na\u010din da se na dubljem nivou sagleda dijadni terapijski odnos. <\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Drugi dan konferencije zapo\u010deo je dvema radionicama koje su se odr\u017eavale paralelno.
Prvu je odr\u017eala analiti\u010darka Bojana Stamenkovi\u0107 Rudi\u0107 na temu odigravanja bajki u dramskom okru\u017eenju. Tokom radionice obra\u0111ivani su sadr\u017eaji bajki kroz iskustvenu grupnu praksu.
<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
\n

U isto vreme, rumunska analiti\u010darka Ioana Kesler odr\u017eala je radionicu na temu bajke \u201eLovac i \u017eena lisica\u201c, preispituju\u0107i granice i kapije izme\u0111u ljudi, naro\u010dito u odnosu prema onome \u0161to je senovito i instinktivno.<\/p>\n<\/div>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>
\n

Tokom popodnevnih sesija istog dana, analiti\u010darka Ioana Olteanu pru\u017eila je svoje vi\u0111enje simbolizma ku\u0107e kao mo\u0107ne predstave kulturalnih kompleksa postkomunisti\u010dkih i posttranzicionih dru\u0161tava, koja su uz to pre\u017eivela i velike prirodne katastrofe. Koleginica se naro\u010dito referisala na zemljotres u Rumuniji 1977. godine. Predstave ku\u0107e i enterijera predstavljene su kao prostor gubitka simboli\u010dkog \u017eivota nakon velikih kulturno-istorijskih doga\u0111aja. Publika je bila posebno iznena\u0111ena sli\u010dnostima srpske i rumunske estetike i urbanizma, nakon \u010dega je razvijena diskusija na temu urbicida.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Odmah zatim, analiti\u010darka Adina Niku anga\u017eovala je publiku u istra\u017eivanju razlika izme\u0111u ljudske veze i odnosa me\u0111u ljudima. Njen metod sastojao se u podsticanju i anga\u017eovanju publike kroz seriju umetni\u010dkih dela koja prikazuju odnose i na\u010dine na koje se oni odr\u017eavaju ili raskidaju. Koleginica Niku se neprestano referisala na zna\u010daj procesa li\u010dne transformacije u odnosu, apostrofiraju\u0107i relativnu trajnost realnih odnosa. Publika je bila naro\u010dito anga\u017eovana u poku\u0161ajima da defini\u0161e odnos i povezanost, kao i da ih me\u0111usobno diferencira.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ostatak dana u\u010desnici su proveli u poseti arheolo\u0161kom nalazi\u0161tu Lepenski Vir, gde su imali priliku da u\u010destvuju u vo\u0111enoj turi koju je predvodio kustos nalazi\u0161ta, uz dvadesetominutnu projekciju filma snimljenog tokom samog iskopavanja ovog zna\u010dajnog kulturnog dobra neolitske civilizacije na na\u0161em podneblju. U filmu je predstavljen i razvojni put tima akademika Dragoslava Srejovi\u0107a, zahvaljuju\u0107i \u010dijem su radu dobijeni zna\u010dajni nalazi o \u017eivotu neolitskog \u010doveka kraj Dunava.<\/p>\n\n\n\n

U sve\u010danoj sali Lepenskog Vira analiti\u010dar Gaj Perel odr\u017eao je predavanje o komparaciji mitske svesti arhai\u010dnog \u010doveka neolita i paleolita. Povu\u010dene su paralele u simboli\u010dkom mi\u0161ljenju arhai\u010dnih ljudi vezanih za pe\u0107ine, nasuprot ljudima vezanim za naseobine kao kulturne produkte kasnijih perioda.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tre\u0107i dan konferencije otpo\u010deo je predavanjem analiti\u010darke Ilinke Bala\u0161, koja je upotrebila mit o Psihi i Arijadni kao primer individuacije \u017eenskog principa kroz \u017ertvovanje. Koleginica Bala\u0161 predstavila je snove nekolicine klijenata, anga\u017euju\u0107i publiku u njihovoj refleksiji, a potom je izlo\u017eila i nekoliko kratkih klini\u010dkih vinjeta. Diskusija nakon predavanja povela se na temu odnosa izme\u0111u smrti i \u017ertvovanja u mu\u0161kom i \u017eenskom klju\u010du.<\/p>\n\n\n\n

Odmah potom, analiti\u010darka Lavinia T\u0103nulescu-Popa odr\u017eala je predavanje na temu tra\u017eenja pomo\u0107i. Predavanje je bilo temeljno potkrepljeno stanovi\u0161tima razli\u010ditih \u0161kola analiti\u010dke psihologije, dok je psiholo\u0161ke implikacije tra\u017eenja pomo\u0107i elaborirala kroz upotrebu odlomka iz Jevan\u0111elja po Jovanu, i to na tri jezika \u2013 rumunskom, srpskom i engleskom. Odlomak se odnosio na tra\u017eenje pomo\u0107i kod banje Vitezde. Lavinia se tako\u0111e referisala na potopljeni grad i \u010ditava naselja koja su nestala nakon izgradnje hidroelektrane \u0110erdap. Diskusija je vo\u0111ena na temu samopouzdanja i pouzdanja u druge ljude, kao i na temu poverenja i agensnosti individue u analiti\u010dkom odnosu.<\/p>\n\n\n\n

\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Zavr\u0161nu art radionicu odr\u017eali su Milo\u0161 Roki\u0107 i koleginica iz Rumunije Anka Gearasamesku, anga\u017euju\u0107i u\u010desnike u kreativnom naporu da izgrade simboli\u010dki most kojim bi se, preko Dunava, povezale dve kulture.<\/p>\n\n\n\n

\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n
\n
<\/div>\n\n\n\n
\n