Veliko nam je zadovoljstvo predstaviti održanu konferenciju u organizaciji dve IAAP ruterske grupe iz Srbije i Rumunije. Konferencjja je održana u Kladovu na Dunavu od 18. do 20. septembra 2026.

Svečano otvaranje prirodio je jungovski analitičar iz Izraela, Gaj Perel, u svojstvu IAAP liaison osobe za Rumuniju. Njegovo uvodno predavanje, na temu „Poezija kao jezik individuacije“, osvrnulo se na poetsko delo srpskog pesnika Gojka Đoga i rumunskog pesnika Luciana Blage. Gospodin Perel je u više navrata istakao kulturne sličnosti koje, kao autsajder, prepoznaje u poetici ova dva velikana, a koje se mogu razumeti i kao metafore procesa individuacije pojedinaca i naših dvaju naroda.

Nastavak prvog dana obeležila je radionica našeg analitičara Georgija Vuletuća, koji je upotrebio argentinski tango kako bi ilustrovao telesnost analitičkog procesa i istovremeno istražio telo kao metaforu za jungovsku analizu. Argentinski tango je kroz iskustvenu radionicu poslužio kao način da se na dubljem nivou sagleda dijadni terapijski odnos.

Drugi dan konferencije započeo je dvema radionicama koje su se održavale paralelno.
Prvu je održala analitičarka Bojana Stamenković Rudić na temu odigravanja bajki u dramskom okruženju. Tokom radionice obrađivani su sadržaji bajki kroz iskustvenu grupnu praksu.

U isto vreme, rumunska analitičarka Ioana Kesler održala je radionicu na temu bajke „Lovac i žena lisica“, preispitujući granice i kapije između ljudi, naročito u odnosu prema onome što je senovito i instinktivno.

Tokom popodnevnih sesija istog dana, analitičarka Ioana Olteanu pružila je svoje viđenje simbolizma kuće kao moćne predstave kulturalnih kompleksa postkomunističkih i posttranzicionih društava, koja su uz to preživela i velike prirodne katastrofe. Koleginica se naročito referisala na zemljotres u Rumuniji 1977. godine. Predstave kuće i enterijera predstavljene su kao prostor gubitka simboličkog života nakon velikih kulturno-istorijskih događaja. Publika je bila posebno iznenađena sličnostima srpske i rumunske estetike i urbanizma, nakon čega je razvijena diskusija na temu urbicida.

Odmah zatim, analitičarka Adina Niku angažovala je publiku u istraživanju razlika između ljudske veze i odnosa među ljudima. Njen metod sastojao se u podsticanju i angažovanju publike kroz seriju umetničkih dela koja prikazuju odnose i načine na koje se oni održavaju ili raskidaju. Koleginica Niku se neprestano referisala na značaj procesa lične transformacije u odnosu, apostrofirajući relativnu trajnost realnih odnosa. Publika je bila naročito angažovana u pokušajima da definiše odnos i povezanost, kao i da ih međusobno diferencira.

Ostatak dana učesnici su proveli u poseti arheološkom nalazištu Lepenski Vir, gde su imali priliku da učestvuju u vođenoj turi koju je predvodio kustos nalazišta, uz dvadesetominutnu projekciju filma snimljenog tokom samog iskopavanja ovog značajnog kulturnog dobra neolitske civilizacije na našem podneblju. U filmu je predstavljen i razvojni put tima akademika Dragoslava Srejovića, zahvaljujući čijem su radu dobijeni značajni nalazi o životu neolitskog čoveka kraj Dunava.

U svečanoj sali Lepenskog Vira analitičar Gaj Perel održao je predavanje o komparaciji mitske svesti arhaičnog čoveka neolita i paleolita. Povučene su paralele u simboličkom mišljenju arhaičnih ljudi vezanih za pećine, nasuprot ljudima vezanim za naseobine kao kulturne produkte kasnijih perioda.

Treći dan konferencije otpočeo je predavanjem analitičarke Ilinke Balaš, koja je upotrebila mit o Psihi i Arijadni kao primer individuacije ženskog principa kroz žrtvovanje. Koleginica Balaš predstavila je snove nekolicine klijenata, angažujući publiku u njihovoj refleksiji, a potom je izložila i nekoliko kratkih kliničkih vinjeta. Diskusija nakon predavanja povela se na temu odnosa između smrti i žrtvovanja u muškom i ženskom ključu.

Odmah potom, analitičarka Lavinia Tănulescu-Popa održala je predavanje na temu traženja pomoći. Predavanje je bilo temeljno potkrepljeno stanovištima različitih škola analitičke psihologije, dok je psihološke implikacije traženja pomoći elaborirala kroz upotrebu odlomka iz Jevanđelja po Jovanu, i to na tri jezika – rumunskom, srpskom i engleskom. Odlomak se odnosio na traženje pomoći kod banje Vitezde. Lavinia se takođe referisala na potopljeni grad i čitava naselja koja su nestala nakon izgradnje hidroelektrane Đerdap. Diskusija je vođena na temu samopouzdanja i pouzdanja u druge ljude, kao i na temu poverenja i agensnosti individue u analitičkom odnosu.

Završnu art radionicu održali su Miloš Rokić i koleginica iz Rumunije Anka Gearasamesku, angažujući učesnike u kreativnom naporu da izgrade simbolički most kojim bi se, preko Dunava, povezale dve kulture.


Veliku zahvalnost dugujemo Bojani Stamenković Rudić i i Georgiju Vuletiću na učešću, kao i svim ruterima i edukantima koji su dali svoj doprinos da se kroz povezivanje osnažimo u našim zahtevnim, teškim i ponekad zamršenim profesionalnim izazovima. Njihov doprinos je dragocen i značajan za predstavljanje našeg udruženja.

Ova konferencija se ne bi održala bez pomoći naših donatora iz Amerike iz nevladine organizacije PaxWorks i Jung Society of Washington DC. Utiske o ovoj konferenciji čete moći da pročitate u jednom od budućih izdanja IAAP Newslerter Bulletin.